Смрт Томића Мијата 0001    Телал виче по Стамболу граду: 0002    "Није л’ мајка родила јунака, 0003    "Мушкијем га опасала пасом, 0004    "А добријем дозивала гласом, 0005    "Да отиде Босни земљи славној, 0006    "И увати Томића Мијата, 0007    "Арамбашу од горе зелене. 0008    "Заиста се Мијат посилио, 0009    "Цареве је друме затворио, 0010    "Роби, пали и сијече главе 0011    "Све од наше браће јаничара 0012    "Са његово четерест ускока. 0013    "Љети бије и сијече Турке 0014    "Од Ђурђева до Митрова дана, 0015    "Зими бјежи ломној Гори Црној, 0016    "Баш под Острог, те зимује зиму. 0017    "Млоге цару додијаше даве 0018    "На проклета Томића Мијата 0019    "И његово четерест ускока, 0020    "Баш с’ од влаха живити не може. 0021    "Царе даје хиљаду дуката, 0022    "Ко му жива ухвати Мијата, 0023    "Јали њему посијече главу." 0024    Телал виче три бијела дана, 0025    Ту се јунак наћи не могаше. 0026    Враг нанесе и несрећа црна 0027    А некаква силна Арапина, 0028    Пред цара је Арап исходио, 0029    И овако цару бесједио: 0030    "Султан-царе, земљи господаре, 0031    "Ја ћу ићи земљи Босни славној, 0032    "Ако дадеш хиљаду дуката, 0033    "Уватићу Томића Мијата, 0034    "Јал’ уватит’, јал донијет’ главу 0035    "У Стамбола града бијелога." 0036    Цар бесједи црну Арапину: 0037    "Погуби ми Томића Мијата, 0038    "Честита ћу тебе учинити, 0039    "И даћу ти хиљаду дуката." 0040    Отале се Арап подигао, 0041    Куд год иде, земљи Босни дође. 0042    Намјера га била нанијела 0043    Баш на кулу Бабића Илије. 0044    Арап води тридесет сејмена, 0045    Куд гођ иде, за Мијата пита. 0046    Кад Бабића долазише кули, 0047    Арап зовну Бабића Илију: 0048    "Чујеш, влаху, Бабићу Илија, 0049    "Мореш ли се, влаху, поуздати, 0050    "Да ми кога од Бабића кажеш, 0051    "Да ми изда Томића Мијата, 0052    "Ал’ Мијату посијече главу 0053    "Ево њему пет стотин’ дуката. 0054    "И даћу му царску бурунтију, 0055    "Док му тече девето кољено, 0056    "Неће дати паре ни динара, 0057    "А судит’ му више нико неће 0058    "Осим једног цара честитога." 0059    Кад је чуо Бабићу Илија, 0060    Превари се, уједе га гуја, 0061    Затече се издати Мијата. 0062    Једно јутро Бабић подранио, 0063    Оде Бабић гори и планини, 0064    Па он грлом бијелијем виче: 0065    "Ђе си, куме, Томићу Мијате, 0066    "Да ми крстиш једно чедо мало." 0067    А то Мијат и слуша и гледа, 0068    Па се јави своме милу куму. 0069    Руке шире, у лице се љубе, 0070    Кум га зове на бијелу кулу, 0071    А са њиме осталу дружину. 0072    А Мијат му поче бесједити: 0073    "Што ће, куме, остала дружина, 0074    "Нек остану у гору зелену, 0075    "Јер сам ноћас чудан санак снио: 0076    "Ђе се десиг у твоје Бабиће, 0077    "А на твоју од камена кулу, 0078    "Неоткуде ударила муња, 0079    "Саломи ми моје златке мале. 0080    "Ја се, куме, бојим од Турака." 0081    Илија му божју вјеру дава, 0082    Док његова не полети глава 0083    Да Мијату ништа бити неће. 0084    Мијат зове мила побратима, 0085    Некакога Жеравицу Вида, 0086    Па одоше у Бабиће куму 0087    На Илијну пребијелу кулу. 0088    Ту их Бабић добро дочекао, 0089    За готову совру засједоше, 0090    Илијна је доодила љуба 0091    Милу куму Томићу Мијату, 0092    Па га љуби у скут и у руку, 0093    А прољева сузе низ образе. 0094    Бесједи јој Томићу Мијате: 0095    "А што ти је, моја мила кумо, 0096    "Од чега си тако жалостива?" 0097    А кума му тијо проговара: 0098    "Није мене не у вољу, куме, 0099    "Него сам се млада препанула, 0100    "Ја се тебе бојим пријеваре." 0101    Ту Мијату лоша срећа била, 0102    Својој куми ријеч бесједио: 0103    "А не бој се, моја мила кумо, 0104    "При Мијату добра срећа има, 0105    "Не бојим се зрна од олова, 0106    "Но се бојим зрна коситерна." 0107    А то слуша црни Арапине 0108    До пенџера на витку чардаку, 0109    Па поврати џиџајли шешану, 0110    А покида пуца са доламе, 0111    У шешану пуца ударио, 0112    Па на пенџер пушку окренуо, 0113    И шешани даде ватру живу. 0114    Пуче пушка, остала му пуста! 0115    Те погоди Томића Мијата, 0116    На плећа му фермен оштетила, 0117    А на прси токе проломила, 0118    Мијат паде на совру Илијну. 0119    Скочи Виде на ноге лагане, 0120    Па узима Томића Мијата 0121    По довату и свилену пасу, 0122    Тура побра на плећа широка, 0123    Па побјеже низ бијелу кулу. 0124    Како Виде у авлију сиђе, 0125    Дочека га тридесет сејмена, 0126    Па на Вида ватру оборише, 0127    И грдне му ране зададоше. 0128    Кад се виђе Виде на невољу, 0129    Тури Виде Томића Мијата, 0130    Па потрже сребрна анџара, 0131    У сејмене Виде ударио, 0132    Неколико глава погубио, 0133    Ту побјеже гори у планину. 0134    А да видиш црна Арапина, 0135    Вади Арап сабљу димискију, 0136    Па Мијату посијече главу, 0137    А Илији даде бурунтију, 0138    И још злата пет стотин’ дуката, 0139    Па посједе ата четвртака, 0140    Отиште га од Илијне куле. 0141    Ђе је срећа ту је и несрећа, 0142    Вида срете четерес ускока. 0143    Све им Виде по истини каже, 0144    Ђе погибе Томићу Мијате, 0145    Издаде га Бабићу Илија, 0146    Пос’јече га црни Арапине. 0147    Кад ускоци Вида саслушаше, 0148    Од образа сузе прољеваше, 0149    Потрчаше пријекијем путем, 0150    Крвавога уфатише кланца, 0151    Засједоше око друма пута. 0152    Док ето ти црна Арапина, 0153    За Арапом тридесет сејмена, 0154    Арап носи Мијатову главу, 0155    Па се са њом мртвом разговара: 0156    "Море влаше, Томићу Мијате, 0157    "Да не бјеше ријеч говорио 0158    "На Илијну пребијелу кулу, 0159    "Да те зрно од олова неће, 0160    "Ја те не би мого погубити. 0161    "Тешку си ми жалост учинио, 0162    "Што ти Вида не погуби побра." 0163    А то Виде и слуша и гледа. 0164    Кад сагледа Мијатову главу, 0165    Грозне су га сузе пропануле 0166    Па је Виде ријеч бесједио: 0167    "Авај мене, мили побратиме, 0168    "Побратиме, Томићу Мијате, 0169    "Кад смо годе дочекали Турке, 0170    "Свагда си ме заклањо, Мијате, 0171    "За висину и плећа широка, 0172    "Данас јесам јунак остануо 0173    "Као соко без деснога крила, 0174    "Па ме нико заклонити нема 0175    "Само Бога и студен’ камена, 0176    "За кога се оћу заклонити." 0177    Па дружини ријеч бесједио: 0178    "Браћо моја, четерес ускока, 0179    "Немој који пушку изметнути, 0180    "Док не пукне пушка џевердару, 0181    "Коју Виде носи о рамену 0182    "На Турчина црна Арапина." 0183    Па узима свилена јаглука 0184    И утире сузе од образа. 0185    Дружину је Виде наредио 0186    Око друма с обадвије стране, 0187    За камен је лице заклонио. 0188    Док се Арап ближе примакнуо, 0189    Виде пушку по табану љуби: 0190    "Немој мене ватром преварити, 0191    "За очи те замолити нећу." 0192    За студен се камен заклонио, 0193    Џевердару даде ватру живу, 0194    Добра пушка ватру приватила, 0195    Арапина боље погодила, 0196    На прси му токе проломила, 0197    А на плећи пенџер отворила, 0198    Мртав Арап на земљу пануо, 0199    Покрај њега Мијатова глава. 0200    А ускоци ватру оборише, 0201    Па пламене ноже повадише, 0202    Сејменима главе погубише, 0203    Узеше им свијетло оружје, 0204    Понесоше Мијатову главу. 0205    У Бабиће нагло ударише 0206    На Илијну пребијелу кулу, 0207    Уватише Бабића Илију, 0208    Сломише му и ноге и руке, 0209    Па Илији очи извадише, 0210    Бијелу му запалише кулу. 0211    Ту ускоци јаде починише, 0212    Да се прича и приповиједа 0213    Док је сунца и док је мјесеца.